Emocionalna Inteligencija: Ključ Uspeha i Ličnog Zadovoljstva

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). A šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Šta je emocionalna inteligencija?

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji – sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobre odnose, bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi, tako i okolini.

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Test emocionalne inteligencije

Za početak, odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno) na sledeća pitanja:

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim.
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih.
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah.
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem.
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju.
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem.
7. Ponekad, i u nekim situacijama, osećam stid.
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba.
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid.
10. Ponekad se osećam poniženo.

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N.

Kako razvijati EQ?

Emocionalna inteligencija je zaista važna, pa se kao takva danas proučava i na fakultetima. Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe – ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Nauka o emocijama

Za naše emocije je odgovorna izvesna žlezda – amigdala, koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije – pre nego što stignemo da razmislimo o nečemu, mi zatičemo sebe kako smo već reagovali.

Impulsi iz amigdale upozoravaju nas: "Ovo je prepoznatljivo – dobro, loše, strašno, opasno." Zato nam se neko na prvi pogled može dopasti, a neko nam može samo uz veliki trud postati drag, iako za to nema nikakvih konkretnih razloga koje bismo mogli definisati.

Još jedan EQ test

1. Nalazite se u avionu koji iznenada ulazi u zonu veoma jake turbulencije i počinje snažno da se trese. Šta radite?

• a) Nastavite čitati časopis ili knjigu, ili gledati film, ne obraćajući pažnju na turbulenciju.
• b) Uznemireni ste, pažljivo pratite pogledom stjuardese i proučavate uputstva za slučaj opasnosti.
• c) I jedno i drugo (i pod a i pod b).
• d) Niste sigurni šta biste radili.

Najbolji odgovor je bilo koji osim d, jer taj odgovor ukazuje da niste svesni svog uobičajenog odgovora na stres. Nepoznavanje svojih emocionalnih reakcija umanjuje vaš EQ.

Kako podstaći EQ kod dece?

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Decu možemo naučiti da uvek imaju mogućnost izbora, čak i kad ih preplave negativna osećanja. Na roditeljima je da nauče decu kako da upravljaju osećanjima. Ako su uspešni u tome, manja je verovatnoća da će deca prihvatiti cigarete, alkohol ili drogu.

Emocionalno sigurna sredina detetu obezbeđuje podršku. Roditelji treba da potvrđuju da postoje osećanja i da otvoreno razgovaraju o njima. Decje negiranje ne sme da se prekida vikom, nasilnim rečima, akcijom ili surovim postupcima. Emocionalna iskrenost se podržava prihvatanjem deteta i bezuslovnom ljubavlju.

Zaključak

Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja kao što je depresija, anksioznost, nesavladivi napadi besa, panike, manijakalni ispadi.

Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost i veština. Roditeljski zadatak je da decu upravo tome nauče – da razložno prolaze kroz emocionalne lomove, da nauče da sami sebe umire, objasne uzroke svojih nemira i pokušaju da reše problem, a ne da nad njim histerišu ili očajavaju.

Život je lep – sa dobrim i lošim trenucima. Važno je znati kako se nositi sa oba.