Realnost Pravničke Struke u Srbiji: Između Očekivanja i Surove Svakodnevice

Diploma pravnog fakulteta dugo je vremena nosila auru prestiža, stabilnosti i sigurnog profesionalnog puta. Međutim, savremena realnost za mnoge mlade pravnikе u Srbiji je daleko od te idealizovane slike. Kroz prizmu brojnih iskustava i diskusija, jasno se ocrtava složen i često frustrirajući pejzaž sa kojim se suočavaju diplomirani pravnici. Ovaj tekst nastoji da sistematizuje ključne izazove, od pitanja pristojne plate i nemogućnosti zapošljavanja u struci, do teške odluke o prekvalifikaciji ili napuštanju zemlje.

Tržište Radа: Prezasićenost i Niska Tražnja

Jedan od osnovnih problema je ogroman broj diplomiranih pravnika koji godišnje izađe sa državnih i privatnih fakulteta. Kao što jedan korisnik primećuje, "odnos ponude i potražnje za kuvarima i majstorima je velika potražnja, posla je puno... s druge strane, pravni godišnje upiše oko 2000 ljudi". Ova hiperprodukcija direktno utiče na vrednost diplome na tržištu. Poslodavci, svesni da postoji veliki izbor, nude izuzetno niske početne plate. Pravnički poslovi u državnoj upravi, kod javnih beležnika i izvršitelja, ali i u mnogim privatnim firmama, često su svedeni na rutinsku administraciju koju bi teoretski mogao da obavlja neko sa srednjom školom, što dodatno obara vrednost stručnog znanja.

Oglas za posao pravnika postao je retkost, posebno izvan Beograda. "Listam stalno oglase, razne. U dvesta oglasa, jedva pet-šest za pravnika", konstatuje jedan korisnik. Ova oskudica prilika tera mnoge da razmatraju rad van svoje struke, što dovodi do gubitka znanja i lične frustracije nakon dugog i zahtevnog studiranja.

Pitanje Plate: Od Preživljavanja do "Luksuza"

Rasprave o platama pravnika možda su najbolji pokazatelj koliko je situacija ozbiljna. Raspon je ogroman, ali za veliku većinu početnika i onih sa nekoliko godina iskustva, plate su na granici egzistencije.

• Pripravnici i početnici: Iznosi od 30.000 do 40.000 dinara su česti, posebno u manjim mestima ili kod notara i izvršitelja. "Radila sam četiri meseca u struci za 30k u NS i dala otkaz jer nisam, naravno, mogla da pokrijem troškove", svedoči jedna koleginica. Ponekad se ovi poslovi nazivaju "volontiranjem", što dodatno komplikuje položaj mladih pravnika.
• Državni sektor: Plate u sudovima, tužilaštvima, pravobranilaštvima i drugim državnim organima kreću se od oko 55.000 za početničke pozicije do 80-90.000 za iskusnije savetnike. Iako stabilnije, ove plate mnogi smatraju niskim s obzirom na odgovornost i kompleksnost posla. "Ja sa savetničkim zvanjem... i 8 godina radnog staža radim za malo više od 60k osnovne plate", izjavljuje jedan zaposleni.
• Privatni sektor i advokatura: Ovde je raspon najveći. U nekim firmama plate mogu biti pristojne (preko 100.000), ali zahtevaju specifično iskustvo, poznavanje jezika i često pravosudni ispit. Sa druge strane, mnogi advokati početnici se bore da nađu klijente i stabilan prihod. "Prva godina je sigurno takva... i moja drugarica je advokat i ok joj ide, ali da je teško biti mlad advokat, teško je". Samostalno otvaranje kancelarije zahteva početni kapital od nekoliko hiljada evra za upisninu, prostor i troškove života, što je nepremostiva prepreka za mnoge.

Upoređivanje sa drugim zanimanjima dodatno podiže tenziju. "Plate kuvara na Zlatiboru su oko 120.000 uz plaćen prevoz, hranu, naravno, a neretko i smeštaj. Šta reći?", postavlja se retoričko pitanje. Ovakva poređenja dovode do osećaja da je profesija pravnika postala luksuz koji se ne isplati finansijski.

"Mafija", Veze i Sistem Vrednosti

Osim ekonomskih, tu su i sistemski izazovi. U javnom sektoru, posebno u pravosuđu, percepcija je da su veze i stranačka pripadnost često važniji od znanja i sposobnosti. "Za rad u javnom sektoru gde se gleda čiji si, a ne šta si završio i kako radiš posao", ističe jedan korisnik. Ova "paradržavna" praksa demotiviše one koji nemaju takvu "zaleđinu" i podriva veru u meritokratski sistem.

Posebno se oštro kritikuju uslovi rada kod javnih izvršitelja i notara, koji su dobili javna ovlašćenja, ali prema zaposlenima se često ponašaju kao najgori privatnici. Priče o radnom vremenu od 9 sati, neplaćenim prekovremenim radom, radnim subotama, nadzoru kamerama i ponižavajućim platama su učestale. "Kod izvršitelja niko i ne želi da radi, jedino ga ako neka muka natera i nema drugog izbora. Pakao je tamo raditi". Ovakva iskustva degradiraju celokupnu struku.

Pravosudni Ispit: Ključ ili Jalova Investicija?

Pitanje da li polagati pravosudni ispit predstavlja veliku dilemu. S jedne strane, on formalno otvara vrata za rad u sudstvu, tužilaštvu i advokaturi. S druge strane, mnogi smatraju da njegova vrednost opada. "Pravosudni ti je bespotreban ako nećeš u advokaturu ili imaš vezu za sud... firme koje dobro plaćaju neće da plaćaju svakog meseca pravnika sa pravosudnim u firmi", tvrdi jedan iskusan korisnik. Ulazak u sud i posle pravosudnog često zahteva jaku vezu, a i tada plate nisu zadivljujuće. Investicija ogromnog vremena i napora u pripremu ispita tako može biti doživljena kao gubitak.

Put Bevide: Prekvalifikacija, IT Sektor i Odlazak

Suočeni sa ovim izazovima, sve veći broj pravnika razmatra radikalne promene. Prekvalifikacija za IT sektor je postala česta tema. "Ako imaš klikera za IT, prekvalifikuj se dok si još mlad... vrv će ti trebati manje vremena nego da uspeš kao pravnik", savetuje se. Iako neki ističu da ni IT nije raj na zemlji i da zahteva specifičan sklop uma, generalno se saglašava da su šanse za pronalaženje bolje plaćenog posla veće nego u pravnoj struci.

Druga, još drastičnija opcija, je napuštanje zemlje. "Meni je plan da šmugnem iz ove zemlje i od prava se oprostim", kaže jedan korisnik. Osećaj da se vredan rad i obrazovanje ne isplate u domaćim uslovima tera mnoge da traže prilike u inostranstvu, čak i za poslove ispod svoje kvalifikacije.

Treća opcija je pronalaženje posla van struke u Srbiji - u marketing, ljudske resurse, prodaju ili administraciju - gde se diploma pravnog fakulteta možda ceni kao pokazatelj opšte obrazovanosti, ali ne i stručno znanje.

Zaključak: Da Li Ima Nade?

Stanje u pravničkoj struci u Srbiji je složeno i zahteva realan pogled. Ipak, unutar ove tmurne slike postoje i svetli punti. Oni koji uspeju da se probiju - bilo kroz specjalizaciju za tražene oblasti kao što je privredno ili međunarodno pravo, bilo kroz rad u pravnim timovima velikih stranih kompanija, bilo kroz izgradnju uspešne advokatske prakse zasnovane na kvalitetu i specjalizaciji - mogu da ostvare zadovoljavajuću karijeru.

Ključ je u fleksibilnosti, dodatnom usavršavanju (jezici, specijalističke oblasti, IT veštine) i realnom sagledavanju tržišta. Za studente, važno je da shvate da diploma sama po sebi ne garantuje ništa. Za one koji su već u procesu, važno je preispitati svoje mogućnosti i ne bojati se promene kursa ako je to neophodno za lični i profesionalni razvoj. Kao što jedna korisnica kaže, treba "znati čime raspolažeš - vezama, parama, znanjem - pa se prema tome i orijentisi". I na kraju, bitno je ne gubiti nadu i podržavati se međusobno, jer kroz razmenu iskustava i solidarnost možda leži put ka boljoj budućnosti za sve koji su odabrali ovu zahtevnu, ali u suštini plemenitu profesiju.